У фебруару 2026. издато је 1 805 грађевинских дозвола, што представља смањење од 0,7% у односу на исти период претходне године. Од укупног броја дозвола издатих у фебруару, 80,1% дозволa односи се на зграде, а 19,9% на остале грађевине. Ако се посматрају само зграде, 80,2% дозвола издато је за стамбене, а 19,8% за нестамбене зграде, док се код осталих грађевина највећи део односи на цевоводе, комуникационе и електричне водове (74,2%).

Цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у фебруару 2026. године, у односу на исти месец 2025. године, смањене су за 3,1%.

Цене производа и услуга личне потрошње у марту 2026. године, у односу на фебруар 2026. године, у просеку су повећане за 0,5%. 

У 2025. години, просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству (сва домаћинства) износили су 109 136 динара, а издаци за личну потрошњу домаћинстава (сва домаћинства) износили су 109 787 динара. У односу на 2024. годину, просечни месечни приходи у новцу и у натури виши су за 11,7%, и издаци за личну потрошњу домаћинстава такође су виши за 11,8%, номинално.

У публикацији „Пословање предузећа у Републици Србији, према облицима својине, 2023–2024“, аутора Милана Бурзановића, предмет посматрања су предузећа према облицима својине која су пословала у току 2023. и 2024. године.

Публикација даје приказ економских перформанси привредних друштава према власничкој структури, као и пореклу капитала, и на тај начин пружа увид у економску улогу и значај приватног (домаћег и страног) и државног капитала у српској привреди.

Публикација омогућава сагледавање утицаја својинске трансформације и страних директних инвестиција на пословање српске привреде, њену продуктивност, ефикасност и конкурентност на међународним тржиштима.

У 2024. години, приходи од накнада у области животне средине износили су 304 911 мил. динара, што је за 13,9% више него претходне године. Највеће учешће у структури прихода имале су категорије енергетскe накнаде са 86,8% и накнаде у области саобраћаја са 7,1%, док су накнаде за загађење и накнаде за коришћење ресурса учествовале са 4,7% односно са 1,4%, респективно.

Према подацима Анкете о радној снази, у 2025. години број запослених лица износио је 2 869 500, број незапослених    272 400, док је број становника ван радне снаге износио 2 464 200.

У односу на претходну годину, дошло је до смањења броја запослених лица за 28 000, као и становништва ван радне снаге за 5 300, док је број незапослених лица остао готово непромењен. Стопа запослености је смањена за 0,2 процентна поена (п. п.) и износила је 51,2%. Стопа незапослености повећана је за 0,1 п. п. и имала је вредност 8,7%, док је стопа становништва ван радне снаге износила 44,0% и већа је за 0,2 п. п. у односу на 2024. годину.

Број формално запослених лица у 2025. години износио је 2 541 000, што је за 7 800 мање него у претходној години, док је број неформално запослених лица смањен за 20 200 и износио је 328 500. 

У организацији Републичког завода за статистику, 2. априла 2026, одржана је прва седница  Националног координационог одбора званичне статистике (Координациони одбор), који чине представници свих одговорних произвођача званичне статистике у Републици Србији. Састанку су присуствовала 32 представника из 25 институција.

Састанком је председавао в. д. директора Републичког завода за статистику, Бранко Јосиповић, у својству председника Координационог одбора.

На састанку је усвојен Пословник о раду Националног координационог одбора званичне статистике, чиме је, у складу са новим Законом о званичној статистици, формално конституисан Национални координациони одбор званичне статистике.